| |
Ne pripadam krugu koji se kreće u ritmu “svetoga trojstva” George Benson - Randy Crawford – Joe Sample kao “vrhunac” džeza. Nisam ni obožavatelj Diane Krall. Otišao sam na koncert sa nadom da ću čuti bar jednu stvar sa njenog odličnog The Girl In The Other Room albuma iz 2004., a potajno sam se nadao da to bude obrada "Temptation" od Tom Waits-a. Nisam dobio svoju zadovoljštinu. Ostatak publike jeste. Bar većina njih.
Supruga legendarnog Elvisa Costella, je imala pravi nastup ali u pogrešnoj sali. To nije krivica organizatora. U Skoplju i ne postoji druga sala za ovakav tip koncerta, sem još par njih i to još gorih. Na početnim taktovima "I Love Being Here With You", odmah mi je došla scena iz američkih filmova: sala sa malim stolovima i još manjim lampica na sredini tih istih stolova, muškarci u odelima a žene u elegantnim svečanim haljinama, vino na stolu. Sala ili prostor gde možes dobiti uslugu na najvišem nivou. The gangster style. Od sedišta u Univerzalnoj sali možes samo dobiti niz reumatskih upala i modrica na kolenima. Vino možeš samo da sanjaš. A ako se misliš obući sa stilom, sledeći dan možes taj isti stil peglati, ispravljati i doterivati nekoliko sati da bi spasao bar nešto od njega.
Klupska atmosfera (samo na bini), četiri standardna reflektora uperena ka izvodjačima, čas plavo čas crveno obojena pozadina. Odličan svetlosni minimalizam. Diana je obučena u elegantnu crnu haljinu sa visokim crnim potpeticama. Čak svira i prekrštenih nogu.
Brzi početak sa gore spomenutim standardom. Sledi laganija "Let’s Fall In Love" pa još jedna balada napisana od same Diane i poznatog supruga. I stiže prvi veliki hit preradjivan hiljadu puta – "Walk On By" (Burt Bucharach). Sjajan aranžman i izvođenje. Diana nije vokalista kalibra Dee Dee Bridgewater, Sarah Vaughan pa čak ni Casandra Wilson. Ali ima nečeg “muškog” u glasu zbog koga i volim njen album The Girl In The Other Room. Njen glas drži konstantan nivo. Nema gore dole kao kod Bridgewater recimo. Ne mogu samo da kažem je li bolji pijanista ili interpretator. Sem posebne i karakteristične boje glasa.
Pratnja je bila izvanredna a čine je Robert Hurst – bas, Karriem Riggins – bubnjevi, i Anthony Wilson – gitara. Metronomski tačna i precizna. Neobično je bilo to što je Diana, sa svojim pianom (koji se transportuje sa koncerta na koncert) bila okrenuta ledjima svom bendu. Vidi se da su odlično uigrani tim. Negde na sredini koncerta Diana se zahvalila publici na divnom dočeku, kao i organizovanoj večeri koju je imala noć pre. Pohvalila je na sve strane Makedonsku
kuhinju i vino, i u tu čast, a i u čast njenih prijatelja koji su u svemirskoj stanici već izvesno vreme, odsvirala je obradu još jednog legendarnog hita "Fly Me To The Moon". E, sada pevački nije to Sinatra i nemojte to ni tražiti niti upoređivati. Ali zato po drugi put aranžmanski zvuči fenomenalno. Sledi dirljiva "Quiet Nights" od Jobima sa još zanimljivijim finišom u fade out. Sledeću stvar, "Still On My Feet", je odsvirala sama bez pratnje. Finiš je bio prilično žestok kao i početak. Neobično dugačka "Cheek To Cheek" se sigurno dopala i džezerski “nabrijanom” delu publike. Ovde završava regularni deo kocerta. Usledile su ovacije iz partera. Sledi bis sa trećom obradom velikog hita "Sunny" Bobija Heba iz 1966. godine. Po treći put aranžman je veoma zanimljiv i zadovoljstvo je slušati preciznost i uigranost četvorke. Još jednom duboki naklon svih četvoro i to je to. Prepuna sala ju je ponovo ispratila velikim aplauzom. Skopski “crème de la crème” je dobio ono što je i očekivao.
Za ovu godinu (bar po najavama) ovo je bio poslednji koncert nekog od velikih svetskih imena u Makedoniji. Nadajmo se da ce nas promoteri iznenaditi bar još jednom. U decembru. Nadajmo se.
Fotografije sa koncerta
tekst - zoran ingilizov
fotografije - ognen teofilovski
|
|
